MISLI KOJE MUČE

             „Sve čemu se opireš, to i postaješ „ Buda

Ljudi koji pate od anksioznih poremećaja, koji su u strahu, uznemirenosti i strepnji, mogu imati problem sa opsesivnim mislima, kao vrlo zastrašujućim mislima, koje imaju veoma neprijatan sadržaj za osobu koja ih doživljava.

Te misli mogu biti veoma različite, od toga da osoba počne da sumnja u sebe, u smislu da bi bila u stanju da uradi nešto jako loše, da na primer nekoga povredi, do toga da će se njoj samoj nešto jako loše desiti, da bi mogla poludeti, izgubiti kontrolu i da pri tom učini nešto loše i to uglavnom osobama koje su joj jako bliske i članovima porodice.

Uglavnom su te misli praćene pitanjem Šta ako?

Šta ako sam ja jako loša osoba, šta ako bih ja bio u stanju da nekoga povredim, šta ako ja patim od neke teške bolesti, šta ako ću ja poludeti i izgubiti kontrolu itd. Te misli mogu biti vrlo različitog sadržaja, ali im je suština u tome da je njihov sadržaj neprijatan i da im osoba jako veruje, odnosno da se te misli njoj čine kao činjenice koje će se obistiniti svakog trenutka.

Ono što je ključno shvatiti, kada su u pitanju ove misli, je da su to samo misli kao i svake druge misli, običan red reči u rečenici, kao prazna slova na papiru, koja sama po sebi nemaju nikakav značaj, već taj značaj dobijaju, kada im osoba da energiju, odnosno kada im pokloni pažnju i značaj i svesno počne da im se opire i pokušava da ih prisilno ukloni, zbog čega one postaje sve jače i jače, sve se češće javljaju i bivaju sve neprijatnije. 

Jer što mi više pokušavamo neke misli da ne mislimo, one će se sve više nametati, o čemu možete pročitati i u mom Tekstu o otporu.

Najčešće su to misli koje su u potpunoj suprotnosti sa istinskim vrednostima i moralnim normama koje osoba koja ih doživljava nosi u sebi, te ih baš iz tog razloga ona doživljava kao nešto najgore što bi moglo da joj se dogodi u životu, zbog čega i uporno beži od takvih misli, a paradoksalno ih samo time jača i omogućava im da se pojavljuju što češće.

Takođe, osobe koje imaju ovakve misli, često racionalizuju, analiziraju i mentalizuju takva stanja, tražeći logična objašnjenja za sve to, objašnjavajući i ubeđujući sebe da to one ipak nisu u stanju da učine, tražeći u svom životnom iskustvu primere koji će im pokazati da one ipak ne bi bile u stanju da učine bilo šta loše.

Takva analiza i tumačenje osobu još više odvlači od rešenja, jer i na takav način ona tim mislima daje na značaju i omogućava im da postanu moćnije.

Ono što bi osoba, koja ima opsesivne misli, trebalo da primeni je da na neki način te misli prihvati, odnosno da im omogući da postoje, da ne pokušava da im se opire, niti da ih gura od sebe, nego da ih, koliko god to u početku bilo teško i zastrašujuće, kroz vežbu, prihvata i pušta da prolaze kroz glavu, da ih posmatra kao oblake koji prolaze kroz glavu, da im ne daje energiju, nego da ih pušta da opstaju onoliko vremena koliko im je potrebno.

Kada osoba prvi put dopusti da takva misao bude, da je pusti da postoji, da prodje kroz glavu, shvatiće da ima mnogo veću slobodu i da od nje zavisi koliko će tim mislima pridavati važnosti i značaja.

Nakon nekog vremena njihovog puštanja i posmatranja one će početi da gube na značaju, jer će se gubiti energija koja im je do tada pridavana i svakim danom će njihova snaga  biti sve manja. Naposletku, osoba će shvatiti da je to misao kao bilo koja druga i da od nje zavisi koliko će im prostora u životu davati.

Osobe koje imaju ovakve misli su duže vreme pod jakim stresom i njihovo telo je svakako već prepuno emocionalnog naboja, tako da su ove misli samo posledica svega toga.

Način na koji sam ja prevazišla opsesivne misli koje su me mučile u životu je način koji sam gore opisala, gde sam svesno puštala da te misli dolaze i prolaze, nisam im pridavala značaj i njihova snaga se jako brzo gubila.

Kasnije, kada sam krenula u dubok  rad na sebi i naravno primenjujući određene tehnike, došla sam do spoznaje da mi svakako i nismo naše misli, da su nam one date kao alat, koji možemo da koristimo u životu, a ne da budemo robovi takvih misli i sledstveno tome emocija, koje ih prate. 

Kao posledica misli javljaju se osećanja, koja nas opet uvlače i podržavaju slične misli, te mi ostajemo zaglavljeni u začaranom krugu i misli i emocija, ne shvatajući, da postoji način da iz tog kruga izađemo i postanemo gospodari našeg uma, što mi uistinu jesmo.

Čovek ima potpunu slobodu da bira misli koje će misliti, da bira način na koji će se osećati, ali je za tako nešto potrebno da oslobodi veliku količinu emocionalnog naboja koji postoji u njemu. U tome mu mogu pomoći razne tehnike, gde se u mom ličnom iskustvu, tehnika Duboki PEAT pokazala kao najbrža i najdelotvornija i koja mi je omogućila da za relativno kratko vreme osetim slobodu od misli i mogućnost da biram misli zbog kojih ću se dobro osećati.

Više o opsesivnim mislima saznajte u videu