BITI OVDE I SADA

" Ako si depresivan, živiš u prošlosti. Ako si zabrinut, živiš u budućnosti. Ako si spokojan, živiš u sadašnjosti" Lao Tze

Šta uopšte znači živeti život ovde i sada, živeti u sadašnjem trenutku, onakvom kakav on jeste zaista? 

Na to pitanje nije baš lako dati odgovor, iz razloga što živeti ovaj život iz te pozicije nije ni malo lako, s obzirom na način na koji živimo u današnjem društvu, koji je potpuno ubrzan, gde su svi stalno u nekoj žurbi, gde smo toliko pretrpani raznim razmišljanjima koji nas odvlače od tog trenutka i zbog kojih preskačemo, jedino što istinski postoji, a to je u život sada i ovde.

A istina je da ništa i ne postoji izvan ovog trenutka, baš takvog kakav on jeste, jer prošlost i budućnost su samo proizvodi našeg uma, proizvodi psihološkog vremena, koji postoji samo u našim glavama.

Prošlost i budućnost ne postoje.

Sve što se nekada desilo desilo se u sadašnjem trenutku, sve što će se ikada desiti desiće se samo u sadašnjem trenutku, desiće se sada.

Ono što ljudi rade je da baš preskaču taj najdragoceniji trenutak koji nam je dat i u kojima je izvor sve naše moći, a to je ono što se upravo dešava. Taj trenutak je osnova svega i jedina mogućnost da promenimo neke stvari u svom životu.

Biti ovde i sada je iskustveni doživljaj, nije proizvod naše racionalizacije niti našeg razmišljanja,  ne može se shvatiti umom, niti se na bilo koji način može objasniti, to je jednostavno povezanost sa svime što se dešava u trenutku u kome se dešava, bez bilo kakvih mentalnih analiza i razmišljanja, to je osećaj postojanja u trenutku koji jeste.Stvaranje koncepata o tom iskustvu je samo mentalni koncept, a ovde i sada je iskustvo.

Paradoks je u tome što ljudi ne mogu izbeći trenutak ovde i sada, jer je on večno prisutan, u pozadini svega, kao stanje praznine iz koga izviru sve stvari, iz koga izviru forme, sadržaji i objekti.

Kada bi samo za trenutak zatvorili oči i usmerili se na ono što se dešava, svojim čulima, shvatili bi da sve što jeste izvire iz tišine.

To stanje postojanja, stanje praznine u Taoizmu se naziva Tao, jer Tao je baš to-biti u trenutku ovde i sada, Tao je isto što i ovde i sada.

A šta se u stvari dešava u životu većine ljudi? Ljudi su toliko identifikovani sa svojim mislima, sa svojim umom, identifikovani sa konceptima i idejama koje imaju o odredjenim stvarima i situacijama koje im se dešavaju, stalno, iznova i iznova pričaju u svojim glavama priče, koje ih udaljavaju od onoga što jeste ovde i sada. To pričanje priča i stvaranje razmišljanja o razmišljanju naziva se metaprocesuiranje.

 Mi stalno metaprocesuiramo, stvaramo priče, koje ne postoje u ovom trenutku. Mi se konstantno prebacujemo iz prošlosti u budućnost, koje ne postoje i vrtimo odredjene ideje, kao pokvarenu ploču, stalno razmišljamo, brinemo se, izmišljamo scenarije koji se nisu ni dogodili, smišljamo šta bi se to moglo desiti, bivamo vezani za prošle situacije, koje ne znamo da pustimo i stalno time stvaramo patnju sebi i ljudima oko sebe.

Projektujemo svoje ideje iz prošlosti u izmišljenu budućnost i time gubimo sadašnji trenutak.

A sadašnji trenutak je sve što imamo. U njemu leži moć, moć da sve promenimo, jer ništa i ne postoji izvan toga.

Kada bi čovek na trenutak zaustavio svoje misli, kada bi prestao da stvara koncepte i ideje o bilo čemu, javila bi se duboka povezanost sa svime što jeste, videle bi se stvari onakve kakve jesu, a ne iskrivljeni koncepti, koji su samo proizvod naših potisnutih emocija i misli.

Tada bi život istinski počeo da se dešava, pojavila bi se jedna nova dimenzija postojanja, koja nam je do tada bila nepoznata, pojavile bi se ideje koje su izvorno naše, koje bi nas vodile putem koji bi nam doneo najveće dobro.Kada bi dopustili sebi da čujemo sve ono što iz te praznine dolazi, bili bi vodjeni putem koji proizilazi iz naše duše, iz naše autentičnosti i orginalnosti.

Ako ste ikada u životu imali iskustvo sinhroniciteta, kada se sve oko nas slaže nekom nevidljivom i neobjašnjivom logikom, koja je našem umu potpuno strana, kada se iza svake situacije i osobe koja udje u naš život, oseti jaka veza i smisao, a da za to ne postoje racionalna objašnjenja, shvatili bi šta znači biti ovde i sada. Shvatili bi da u svemu postoji neki neobjašnjiv red, koji je uvek tu, a koji najčešće nismo spremni da pustimo u život.

Da bi takav red ušao u naš život, neophodno je životu se u potpunosti prepustiti da nas vodi, dopustiti da čujemo onaj glas u nama, koji uvek zna šta je najbolje za nas i dopustiti mu da ga vodi.

Ali, bez prevelikih očekivanja, bez potrebe da se bilo šta u trenutnim okolnostima promeni, bez razmišljanja sta je za nas bolje, osim onog što se trenutno dešava.

Zatvorite oči, osetite svije telo, osetite prostoriju u kojoj se nalazite, čujte sve glasove koji dolaze spolja, zaustavite misli na trenutak i prepustite se. To su trenuci koji vode magiji života.

Osnovno stanje čovekovo bi trebalo da bude stanje pasivnosti, ali ne u smislu, da mi ne preduzimamo ništa, već u smislu da budemo u jednom stanju mira sa svime što se dešava, da budemo prisutni i da iz tog stanja preduzimamo akcije, koje dolaze iz tišine.

Za onoga ko je stalno aktivan Taoisti kažu da „prelazi reku u proleće“, a reka u proleće je nabujala i jako je teško preći.

Tako i u Zenu, kažu da je poenta delovanje, ali delovanje koje izvire iz praznine. Kada si u problemu, kada ne znaš šta da uradiš, kada ne znaš kakvu odluku da doneseš, zaustavi svoje misli, pusti da se dešava ono što se dešava, pa će se ideja pojaviti, tada ćeš znati i tada tako deluj!!! Spontano deluj, bez razmišljanja.

Svest o prošlosti i budućnosti nam je potrebna, ali ne trebamo time biti vezani. Sve što nam se sada dešava, ako ne bude razjašnjeno u sadašnjem trenutku, biće opet preneto u budućnost i tada će to još više kulminirati...Što smo manje prisutni ovde i sada, to će takvo stanje u budućnosti biti jače.

Dopustite sebi čaroliju sadašnjeg trenutka!!!

„Veliki tao teče svuda, i levo i desno, poput vode, on voli i brine se za sve stvari.” Lao Tze

Napisala: Ana Milićević, procesor Dubokog Peata