Potraga Duše

Posle više godina neisrpne borbe sa sobom, naivno verujući da se na takav način bilo šta može rešiti povoljno za mene, verujući da se u životu treba stalno boriti za nešto da bi ti to pripalo, polako sam počela da odustajem. Počela sam polako da gubim snagu i da se predajem ni ne sluteći da krećem u dobrom pravcu. Dosta mi je više bilo svega, stalnog razmišljanja, stalne analize i pokušaja da nešto smislim i da onda kada smislim rešenje, napokon svemu tome stanem na put i da svemu što osećam dođe kraj,  a to očigledno tako ne ide. Jedne večeri, kada sam toliko bila iscrpljena i fizički i psihički, kad mi je u jednom momentu stvarno postalo dosta svega, ja sam na momenat rešila sve da pustim. Ne mogu više, pustiću sve o čemu mislim, neka ide, ja ovako više  ne mogu, dosta mi je. Kakav je ovo život u kome si stalno u nekim izmišljenim problemima koji ne postoje, kakav je život u stalnoj brizi za sve što te okružuje, kakav je život u stalnim bolovima?! Ne, j...

                                   „Ako želiš da budeš voljen, voli“ Seneka     Kada sam prvi put donela odluku da po svaku cenu izađem iz začaranog kruga anksioznosti i napada panike, o čemu sam već ranije pisala u svojim tekstovima, stalno mi se nametalo pitanje ljubavi prema sebi i odnosa prema sebi. Pitala sam se kakav je uopšte moj odnos prema meni? Koliko sam sebi dobra i korisna? Tada sam negde prvi put shvatila da samo verujem i mislim da volim sebe, a da ja ustvari ne znam ni šta to znači, ni kako bi to trebalo da izgleda. Shvatila sam da se, imajući u vidu kako se osećam i kako funkcionišem, ja baš i ne volim puno, jer neko ko sebe voli sigurno se ne ponaša na takav način. Sve o čemu pišem bio je samo početak sagledavanja tog  odnosa, koji se i danas razvija i neprestano odvija. Shvatila sam da se ja ne bih baš ovako loše osećala da ja zaista volim i ce...

Kao što sam u prethodnom tekstu „ MOJA ANKSIOZNOST “ napisala, dugo godina sam u sebi nosila anksioznost i razne druge potisnute emocije, od straha, preko tuge do besa. Nisam ni znala da su u meni, nisam imala pojma koliko toga potisnutog ima. Toliko sam ih duboko bila gurnula od sebe, da ih skoro nisam ni osećala, ništa osim straha, strepnje i uznemirenosti. Ono što sam osećala bilo je bezbroj telesnih senzacija, svuda u telu, u vidu pritiska, stezanja, gušenja, grča... Nosila sam to u sebi svaki dan, pričajući o njima različite priče i uporno dolivala time ulje na vatru, tako što sam toliko želela da te senzacije nestanu, da prođu, da me više ne boli glava, da prestane da me pritiska u svakom delu tela. Toliko puno energije sam ulagala da nekako pokušam da ih ne osećam, da skrenem misli, da skrenem pažnju na bilo šta drugo, ali nije bilo moguće, svaki moj pokušaj da o tome ne mislim, da pobegnem, pojačavao ih je još više, ni ne sluteći da me dozivaju, da žele pažnju,...

Ovo je moja priča, priča o onome što mnoge ljude danas muči, što ih čini da se osećaju bespomoćno i otuđeno od svega i svih, priča o mojoj anksioznosti, kojom želim da im poručim da je sve moguće i ohrabrim da od sebe nikada ne odustanu, po cenu svega i svih. Kada govorim o anksioznosti, tu mislim generalno na sve što je povezano sa stanjima koja su praćena velikim strahom, strepnjom  i uznemirenošću, a kojima se jasan uzrok, u okolnostima u kojima se to doživljava, ne može utvrditi ni prepoznati. Stanja praćena strahom da će se nešto jako loše dogoditi, a da za to ne postoje racionalna objašnjenja. Stanja praćena mislima o smrti i bolesti, uz konstantno praćenje raznih simptoma, koja nam se pojavljuju u telu, sa stalnom prisutnom strepnjom, da je samo pitanje trenutka kada će nam pozliti, kada ćemo umreti ili poludeti. Ja nisam psiholog, niti psihijatar, te sve o čemu pišem, pišem samo na osnovu svog ličnog iskustva, sa željom da to približim svima onima koji kroz ...

„Poznavati druge je znak inteligencije. Poznavati sebe je znak istinske mudrosti „  Lao Ce Jednom sam negde pročitala citat koji kaže:   „Da li se sećate ko ste bili pre nego što vam je svet rekao ko biste trebali da budete?“ Taj citat jako lepo objašnjava kako ljudi žive svoje živote danas. Velika većina ljudi istinski i ne zna ko su oni zaista, već kruto veruje u sve ono što im je taj svet rekao o njima. Da bi ste to malo približili, za početak, postavite sebi pitanje: ko sam ja ? Pretpostavljam da će te na to pitanje dobiti različite odgovore i da će takvih odgovora biti jako puno. Neki će odgovoriti da su oni svoje ime i prezime, da su ono što su po zanimanju, pa će reći da su diplomirani ekonomisti, da su doktori, pa će, verovatno, nakon toga, dodati sebi i različita svojstva i osobine, u smislu da su oni dobri ljudi, vredni, ambiciozni ili su možda pametni, naivni i pošteni. Neki će reći da su oni svoje fizičko telo, da su oni ono o čemu razmišljaju, ...