ANKSIOZNOST I EGO

Posle više godina neisrpne borbe sa sobom, naivno verujući da se na takav način bilo šta može rešiti povoljno za mene, verujući da se u životu treba stalno boriti za nešto da bi ti to pripalo, polako sam počela da odustajem.

Počela sam polako da gubim snagu i da se predajem ni ne sluteći da krećem u dobrom pravcu.

Dosta mi je više bilo svega, stalnog razmišljanja, stalne analize i pokušaja da nešto smislim i da onda kada smislim rešenje, napokon svemu tome stanem na put i da svemu što osećam dođe kraj,  a to očigledno tako ne ide.

Jedne večeri, kada sam toliko bila iscrpljena i fizički i psihički, kad mi je u jednom momentu stvarno postalo dosta svega, ja sam na momenat rešila sve da pustim.

Ne mogu više, pustiću sve o čemu mislim, neka ide, ja ovako više  ne mogu, dosta mi je. Kakav je ovo život u kome si stalno u nekim izmišljenim problemima koji ne postoje, kakav je život u stalnoj brizi za sve što te okružuje, kakav je život u stalnim bolovima?! Ne, ja to više ne mogu, meni je dosta! Ovakav život nije vredan življenja, pa ako nisam dovoljno pametna da rešim te situacije onda nek sve ide dođavola, ovako ne vredi. Tada sam po prvi put smogla hrabrosti da sve to što osećam u tom trenutku pustim.

Legla sam na krevet, zatvorila oči, usmerila pažnju na te razne misaone tokove koji su se odvijali u mojoj glavi i na emocije koje sam osećala u telu i čvrsto, sa nekom unutrašnjom odlučnošću, rekla sebi da pustim sve, pa neka bude šta god bude, pusti i vidi šta će da se desi!

U tom momentu, s obzirom da nisam imala pojma da su sve te misli i emocije  samo potisnuta energija, koja meni neće ništa loše učiniti, ja kao da sam se povukla od svega toga negde sa strane i rešila sve to da  posmatram.

U tom stanju posmatranja ja sam bila potpuno neutralna, kao da sam se na trenutak od svega odvojila i dozvolila sebi da sve što se trenutno dešava pustim. Tada su razne misli koje sam imala u glavi počele da lete na sve strane, emocije su počele da se komešaju, da se stvara kao neki vrtlog svega što je bilo u meni i na trenutak veliki deo toga je bukvalno ispario iz mene. Moje zaprepašćenje je bilo ogromno. Na tom mestu oslobođenih misli i emocija ostala je jedna divna mala praznina i neka nova energija koja kao da mi se obmotavala oko glave.

 Ja sam bila u potpunom šoku. Misao koja je usledila bila je u stilu pa šta si ti radila do sada, ovo je trebalo samo pustiti da izađe, zašto to ranije nisi uradila? Tada sam shvatila jednu veliku stvar. Bila sam jako identifikovana i vezana za te misli i emocije, verovala sam da sam to ja, zato to i nisam ni mogla pustiti, a sada kada sam samo napravila odmak od toga i kada sam iz neutralne pozicije počela to da posmatram, ono je samo otišlo.

Tada sam sasvim spontano  shvatila  jednu stvar: MI NISMO NAŠE MISLI I EMOCIJE, MI SMO SAMO JAKO ZA TO VEZANI I POVEROVALI SMO DA SMO TO MI. MISLI I EMOCIJE SE DEŠAVAJU NAMA, ALI ONE NISU MI.  Ja te misli i emocije mogu da posmatram i ne moram za njih da se vezujem, mogu da ih posmatram iz jedne neutralne pozicije posmatrača i da dopuštam da se moje telo energetski prazni od svega što je unutra.

Zahvalnost koju sam tada osetila prema životu, Bogu i svemu što me okružuje najveća je zahvalnost koju sam u životu svom osetila.

Moj rad na sebi krenuo je iz te pozicije, jer sam shvatila da iz te neutralne pozicije mogu dopustiti da se sve u meni transformiše i misaoni obrazci i razna uverenja koja imam o sebi i svetu, jer ja nisam to.

Ja sam samo ubeđena da sam to. Kasnije sam shvatila da je to naš EGO !

Ego je identifikacija sa mislima,emocijama i telom. Ego je skroz ok, bez ega ne možemo da funkcionišemo u trećoj dimenziji,  ego nam služi i on nam je dat kao alat da bi mogli u ovom materijalno pojavnom svetu da prolazimo kroz različita iskustva, ali to nismo mi, to je samo identifikacija i vezanost za misli, emocije i telo.

Ego je sve ono u šta smo lažno poverovali da smo mi sami i sve ono što smo pokupili iz okruženja, verujući da je to istina, ego je lažno ja.

Iz takve pozicije je mnogo lakše početi raditi na sebi, jer već negde znaš kako stvari funkcionišu.

Proces rada na sebi upravo tada i počinje jer si tek onda u mogućnosti da dopustiš da se istinska transformacija desi.

A moja anksioznost? Ona je bila tu, ali sam je gledala na sasvim drugačiji način, kao skup raznih emocija i misli, koje su u meni i koje hoće napolje. Dozvoliću im polako da počnu da se prazne, jer izgleda da proces tek počinje.

Anksioznost je samo hrpetina potisnutih misli i emocija, za koje smo vezani. Ona nam ne može ništa.

Kada se uđe u proces transformacije, koji ni malo nije lak i koji traži od nas potpunu posvećenost i prolazak kroz more smeća koje smo u sebi potisnuli, moguće je postepeno i kroz rad napraviti taj odmak od misli i emocija i ući u tu neutralnu poziciju posmatrača.

Jedna od dobrih tehnika za ulazak u stanje posmatrača je metoda dve tačke ili tehnika kvantne harmonizacije.

Kada se praktikuje ta tehnika, koja je izuzetno laka i jednostavna, ali zahteva vežbu, prst jedne ruke se stavlja na jedan deo tela i usmerava se fokus na tu tačku, odnosno na dodir jagodice prsta i tela, da bi se posle desetak sekundi stavio prst na drugi deo tela i usmerio fokus na tu drugu tačku, odnosno na dodir. Posle par sekundi, fokus se usmerava istovremeno i na jedniu i na drugu tačku i tako održava to stanje koliko ste u mogućnosti. Bilo bi poželjno po dvadesetak minuta dnevno ili dva puta po dvadeset minuta. Ukoliko neke misli dođu fokus se opet vraća na te dve tačke, a misao se samo konstatuje i pusti.

Tokom te vežbe možete sebi postaviti pitanje ODAKLE DOLAZI MOJA SLEDEĆA MISAO? To pitanje možete ponavljati na svakih petanaestak sekundi.

Ono što je istina je da misao dolazi iz praznine i da se u prazninu vraća, a da je taj prostor između dve misli  upravo ono što mi jesmo - POLJE ČISTE SVESTI, BESKRAJNI PROSTOR MANIFESTACIJE SVIH KREACIJA.

Pokušajte sa ovom vežbom da razvijate neutralnu poziciju u odnosu na svoje misli i emocije. Potrebno je negde oko tri meseca svakodnevnog vežbanja da se to stanje zadrži.

A tek onda magija počinje, jer ste tek onda u stanju da počnete da čistite sav naboj koji se tokom života nakupio u vama, sve potisnute misli i emocije i da dopustite novoj energiji da da uđe u vaše telo i da počne da vas obnavlja i isceljuje.

Napisala: Ana Milićević, Procesor dubokog Peata