FILM NAŠEG ŽIVOTA

Koliko često ste se u životu zapitali zašto se određene stvari i situacije dešavaju baš vama, zašto baš ja, zašto neki ljudi imaju sreće u životu a neki ne, zašto neko ima novac, a neko nema nikada dovoljno, zašto je neko uspeo u životu, a nekome nikada ne polazi za rukom, zašto je neko stalno bolestan, a neko uvek zdrav i razna druga pitanja, zbog kojih često u nedostatku odgovora na njih poverujemo da je to rezultat loše sudbine, karme, sreće ili neke više sile?!

Uglavnom verujući da uzrok svemu tome stoji izvan nas, da mi na to ne možemo da utičemo i da nam je takva sudbina.

Odgovor na sva ova pitanja je samo jedan, a to je da se sve to nalazi u nama samima i da smo mi odgovorni za sve ono što nam se dešava u životu, odnosno da je na ekranu našega života, sve ono što se nalazi u našoj podsvesti.

Pre svega, treba odgovoriti na pitanje šta je STVARNA PRIRODA ČOVEKA?

Odgovor bi bio da smo mi bića informacija, da mi zavisimo od informacija koja dolaze spolja, a da je naša prava priroda da te informacije uzmemo, da ih procesuiramo u umu i da takve procesuirane informacije stavimo u akciju.

Naša prava priroda je kao i kod kompjutera, ona nije ni dobra ni loša. U stvarnom životu isto imamo input, u vidu određenih informacija, zatim te informacije obrađujemo i nakon toga sledi output, koji i zavisi od načina obrade tih informacija. Ono što čini razliku je operativni sistem koji koristimo, odnosno kakvi su programi koje imamo pohranjene u umu i koliko one imaju bagova.

Kakav je vaš input i da li ste zadovoljni outputom koga vidite spolja? To je temeljno pitanje koje treba postaviti.

Mi kao ljudska bića smo programirani isto kao i kompjuter, iz spoljne sredine, od roditelja i drugih bliskih ljudi, pre svega u formativnom periodu do sedme godine života, a zatim od strane škole i okruženja u kome živimo, gde kasnije u životu mi živimo te programe, unete spolja, a pitanje koliko ti programi imaju veze sa nama i našim životom i koliko su oni zaista istiniti i u skladu sa našom pravom prirodom,  koliko su za nas dobra i koliko nam služe?!

Da li su te informacije, koje unosimo u naš um istinite, koliko su istinita verovanja koja imamo i misli koje mislimo i koliko su u skladu sa nama samima?

Koliko je istine u svemu onome što vi živite, koliko je istinit vaš posao, vaša emotivna veza, vaši odnosi sa drugim ljudima, koliko je istinita vaša finansijska situacija i sve ono što vam se dešava u životu?

Osobe koje nisu orginalne i autentične, koje u sebi nemaju dovoljnu količinu životne energije, u potpunosti su zarobljene u tim verovanjima i programima i ne vide ništa više osim toga, često nisu u mogućnosti da vide istinu, niti da žive svoju istinsku prirodu, jer stepen unošenja informacija u naš um zavisi od stanja naše svesti i količine energije koju imamo, tako da ti ljudi uglavnom odbacuju istinu i nisu spremni da se suoče sa njom jer istina često zna da bude jako bolna i neprijatna.

Sa druge strane, osoba koja je autentična, ona vidi istinu onakvu kakva ona jeste, njen um lažne informacije konstatuje kao lažne  i spreman je da se sa njima suoči i da ih odbaci.

Svi ti programi ili verovanja o sebi i svetu oko nas, stvaraju život koji živimo ili kreiraju realnost koju mi potom opažamo sa naših pet čula kao materijalnu dimenziju svega onoga što je prvo nastalo u našem unutrašnjem svetu, tako da odgovor na sva pitanja o svetu treba tražiti u nama samima.

Da bi čovek mogao da živi istinu i svoju pravu prirodu, on mora dovesti u pitanje sve ono što je došlo spolja, što nas je programiralo i to postepeno odbacivati i menjati za ono što je istinski naše i što je u skladu sa istinom.

Da bi utvrdili koliko smo zaista stvarni i istiniti dovoljno je pogledati ono što nas okružuje i na temelju toga doći do zaključka o programima odnosno verovanjima koji su u nama.

Ako smo u miru sa sobom i drugima, ako radimo ono što volimo, ako smo ispunjeni i znamo kuda idemo onda smo na dobrom putu, a ako smo nesrećni, nezadovoljni, ako nemamo nikada dovoljno, ako radimo ono što ne volimo, ako smo bolesni i stalno kukamo, treba da se zapitamo zbog čega je to tako i da li je ovo što vidimo oko sebe zaista ono što želimo u svom životu.

Ako živimo život koji ne želimo, uvek postoji način da se to promeni, da se lažna uverenja odbace i zamene za neka koja će nam služiti, zbog kojih ćemo se bolje osećati i koja će nam u život, korak po korak doneti sve ono čemu težimo. Tada je potrebno preuzeti odgovornost za svoj život, za svoje programe i vredno raditi na zameni tih nekorisnih uverenja.

Ne postoji ništa spolja, što nas odredjuje, mi smo i početak i kraj. Spolja je samo odraz našeg unutrašnjeg stanja, a na unutrašnje stanje možemo uticati, ukoliko to želimo, vrednim trudom i radom, posvećenom pažnjom sebi i svemu onome što nam trenutno na nivou spoljnih okolnosti ne odgovara.

Napisala Ana Milićevi, Procesor dubokog Peata