ANKSIOZNOST I PEAT IZ MOG UGLA

                                         

Svaki čovek se u nekom periodu svog života susreo sa osećanjem anksioznosti, koja ga je u nekim situacijama remetila i onemogućavala da da svoj maksimum i bila je više možda prolaznog karaktera, da bi posle kraćeg vremena nestala. Međutim, postoje i one osobe koje se veći deo života vrte u osećanju anksioznosti, koje čak eskalira do napada panike i nisu u mogućnosti da pronađu rešenje za svoj problem, te se vrte u začaranom krugu, iz koga jedva da i naziru mogućnost izlaska.

Anksioznost se može definisati kao osećanje unutrašnje uznemirenosti i strepnje čiji intezitet varira od osobe do osobe, uplašenosti, osećaja da će se nešto loše dogoditi, a da uzrok svemu tome osobi u tom trenutku nije poznat  već  ista ima utisak da se sa njom nešto jako loše događa i uglavnom je praćena mislima da će poludeti ili umreti. 

U psihologiji i psihijatriji postoje različite dijagnoze čiji je prateći simptom anksioznost, kao i razne vrste anksioznih poremećaja, te ista ima razne oblike i može se ispoljiti na različite načine. S obzirom da je ovde reč o ličnom iskustvu prolaska kroz anksioznost i napade panike, neću ulaziti u domen kojim se bavi psihologija i psihijatrija, već ću vam iz svog ugla preneti svoje iskustvo i način mog doživljanja istog.

Ja sam dugi niz godina bila u začaranom krugu anksioznosti i napada panike i dugo vremena nisam videla način kako to stanje prevazići.Do trenutka kada sam prvi put doživela anksioznost u jakom intezitetu, koji je bio praćen napadom panike, ja sam bila sve ono što se od mene očekivala. Bila sam student, na četvrtoj godini prava, zaljubljena, sa velikim ambicijama i bez neke velike sumnje u sebe i svet oko sebe...

A onda kao da se sve srušilo iz čista mira, bar mi se tada činilo tako i od osobe koja sam nekada bila ja sam postala neko ko jako sumnja u sebe, ko nema samopouzdanje i koga osećanje jake uznemirenosti, straha od svega i svačega prati u stopu, neko ko ima konstantne nesanice i ko se intenzivno plaši da sa njim nešto nije u redu, da će poludeti ili da će umreti.

Kasnije je takav obrazac razmišljanja doprineo da počnem da doživljavam konstantne napade panike, jer su ih moje misli tako dobro održavale u životu.To je jedan začarani krug patnje, gde osoba svakodnevno strepi od ponovnog pojavljivanja istih ili sličnih simptoma, ne shvatajući da na taj način sebe sve više vuče na dno. A onda sam rešila da to stanje prevaziđem kako znam i umem....i počelo je moje traganje....

Prvo na šta sam naišla bila je alternativa, u svakom smislu te reči od homeopatije, preko biljaka i raznih čajeva do energetskih tehnika, naravno velikog broja knjiga i sve je to doprinosilo da se u određenom stepenu osetim bolje, ali to nije bilo ono što sam tražila, kao da je nešto nedostajalo.

Svaki razgovor sa bilo kim ko je bio stručan i za koga sam smatrala da bi mogao da mi pomogne bilo je mentaliziranje, analiza misli, stavova, uverenja i ponašanja, zamena svih tih misli nekim drugim mislima i sve je ostajalo u domenu uma, dok je u mom telu sve bilo pod pritiskom i jako velikim naponom.

A onda se u jednom trenutku najvećeg stresa, koga više ni psihički ni telesno nisam mogla da podnesem, javila spoznaja, kao kratak uvid da sve treba da pustim, da se ne držim i da vidim šta će da se desi..Ta odluka je došla iz čista mira i ja sam sebi posle toliko godina dopustila da osetim sve što se u tom trenutku dešava, emociju koja prolazi i sve misli koje sam u tom trenutku mogla da spoznam.To je ujedno bio i trenutak otkrovenja, jer  sve ono što sam ja mislila da će se desiti, ako nemam kontrolu, se nije desilo, već naprotiv, jedna velika količina energije je izašla iz mog tela i rasplinula se oko mene...Ja sam tada po prvi put shvatila da sam oduvek imala izbor....

To je bio trenutak u mom životu, koji me je u potpunosti promenio, jer od narednog dana ništa više nije bilo isto, te sam tada krenula u izučavanje svih mogućih knjiga o samopomoći, ličnom razvoju, psihologiji i počela da shvatam koliko malo toga znam o funkcionisanju ljudskog uma i tela i uopšte o onome ko smo mi zaista.

U tom traganju, između ostalog, naišla sam i na PEAT metodu, kao metodu i tehniku za prevazilaženje raznih stanja i metodu spiritualnog razvoja.

Peat metoda je nešto najbolje do čega sam došla na ovom svom putu, to je metoda koja na veoma efikasan i brz način otklanja veliku količinu naboja koji postoji u nama i zbog koga stvari vidimo na određeni način.Posle prve seanse Peata ja sam bila u blagom šoku, jer nisam ni pretpostavljala koliko potisnutog naboja može da izađe u samo jednoj seansi, od sat i po vremena. Tada sam integrisala i svoje lične kodove i počela da uviđam da nije sve baš tako kako se nama na prvi pogled čini.

Anksioznost koju sam  imala, a koja je iznova i iznova bila pohranjivana mislima u mom umu, a sa druge strane proizvod silnih emocija koje su u meni potisnute, nestala jako brzo, a Peat mi je pomogao da rešim  mnoge situacije koje su me remetile u životu i omogućio da život vidim drugim očima, da se osetim svoje biće istinski i krenem putem kojim moja duša želi.

 Napisala Ana Milićević Sertifikovani procesor Dubokog PEATA